Serbian English Macedonian Russian
Apr 02

IVAN STOILKOVIĆ: ZA SRBE U REGIONU NE VAŽE ISTI STANDARDI KAO ZA DRUGE

ivan_skupst

blanck

 

novi-standard-mali

petak, 15 februar 2013

Brojni su i pokušaji zloupotrebe Srba iz regiona radi ostvarivanja unutarpolitičkih ciljeva i raznih stranačkih koristi

 

 

Poštovane dame, uvažena gospodo,

U zemljama regiona u ovom momentu živi više od dva miliona i 200 hiljada deklarisanih Srba. Kao i barem još toliko naših sunarodnika koji su, kao verni Jugosloveni, posle raspada SFRJ požurili da se brže-bolje utope u nacionalno tkivo nekog od većinskih naroda u okolnim državama, obezbeđujući sebi na taj način razne privilegije. Pogubno i poražavajuće! Pojava gotovo nezapamćena kod drugih naroda.

Ova alarmantnana tendencija samouništenja, koja u kombinaciji sa najmaštovitijim vidovima asimilacije već pola veka kontinuirano desetkuje naš narod, uz sve uvažavanje pojedinačnih inicijativa, na žalost u Srbiji nikada nije podstakla akciju širih razmera u smislu utvrđivanja nadpartijske fundamentalne nacionalne strategije koja će na jedan duži period angažovati sve društvene i državne kapacitete kako bi se pomenuto stanje preokrenulo u srpsku korist. Politika prethodnih srpskih vlada prema Srbima u regionu kretala se uglavnom od neshvatljive nostalgične opterećenosti nasleđem jugoslovenske nacionalne ideologije do takoreći opsesivne sluđenosti evropskom kauzom.

Koliko jedna ili druga krajnost imaju ili su imali dodirnih tačaka sa očuvanjem srpstva nije potrebno posebno objašnjavati.

Iskreno, za nas ne važe isti standardi, pogledajte samo primer odnosa prema našem narodu i našoj matičnoj državi na Kosovu i Metohiji ili činjenicu da se 20 godina srpski narod u Crnoj Gori drži van vlasti na sve moguće načine iako čini trećinu stanovništva, dok 25 posto Albanaca u Makedoniji dele polovinu državnih resursa i bez njih je nemoguće formirati vladu. Time se na svaki način seku koreni njegovog opstanka i stvara podloga za asimilaciju neslućenih razmera. Nemogućnost ostvarenja prava slobode veroispovesti Srba u Makedoniji, odnos prema Republici Srpskoj, izmišljeno pravo haškog tribunala koje važi samo za Srbe... Da ne govorim o tome da nevladine organizacije srpskog naroda u Makedoniji, za razliku od organizacija drugih naroda, od stranih organizacija nisu dobili nikakva sredstva za realizaciju bilo kakvog projekta.

Brojni su i pokušaji zloupotrebe Srba iz regiona radi ostvarivanja unutarpolitičkih ciljeva i raznih stranačkih koristi. Konstantno dobijajući bogatu podršku na rečima i više nego skromnu pomoć u sredstvima, Srbi iz regiona, nemajući drugi izbor, prepušteni sami sebi, bez telesne ali i bez duševne pomoći otisnuli su se u borbu za spas srpstva u svojim državama, svesni da su, bez suštinskog razumevanja problema od strane matice osuđeni na dugo lutanje sa velikim stradanjima i neizvesnim ishodom. I krenulo je, počelo je sa ostvarivanjem političkih prava Srba u Makedoniji. Dan Sv.Save, prvog srpskog arhiepiskopa, proglašen je za nacionalni i državni praznik Srba u Makedoniji, donet je zakon o pravima zajednica, formirana je agencija za prava zajednica i imenovan direktor iz redova Demokratske partije Srba u Makedoniji, u dve opštine, Staro Nagoričane i Kumanovo, srpski jezik je proglašen službenim iako nisu bili uspunjeni zakonski uslovi. Isposlovali smo dozvolu za realizaciju projekta zaštite i uređenja spomenika na Zebrnjaku...

OBRAČUN SA NEISTOMIŠLJENICIMA

A onda je usledio bratoubilački udarac – usvajanje takozvane Strategije za očuvanje i jačanje odnosa matične države i dijaspore i Srba u regionu – koja je od čelnika tada nadležnog ministarstva i savetnika predsednika Tadića za pitanja dijaspore i Srba u regionu odmah uzurpirana i na najperfidniji način stavljena u funkciju formiranja takozvanih „sopstvenih“ struktura Srba iz regiona. Krenulo se u obračun sa neistomišljenicima među Srbima u regionu, zamenjivani su legalno izabrani kandidati za Skupštinu dijaspore i Srba u regionu, i to mimo svake procedure. Svojim izabranicima, osnivali su nevladine organizacije, uglavnom porodične, od persona koje je srpski nevladin sektor tokom svog dvadesetogodišnjeg delanja zbog raznih manipulacija odstranio iz svojih redova. Agresivnim marketinškim kampanjama na državnim i poslušničkim medijima pomenute nevladine organizacije uzdizane su u nebesa da bi prilikom prve naredne raspodele sva sredstva bila preusmerena samo na njih, čime je bez ikakvog objašnjenja presečen kontinuitet rada čak i najstarijih srpskih organizacija u regionu, kakva je na primer Srpska zajednica u Makedoniji, koja postoji 21 godinu, udružuje više od 7.000 članova i 17 manjih srpskih nevladinih organizacija i nosilac je sveukupnog razvoja srpskog naroda u Makedoniji.

Možete li zamisliti koliko je ovo uzdrmalo teško postignuto krhko jedinstvo u našim sredinama? Koliko je razočaranih pojedinaca, posebno intelektualaca, jednostavno diglo ruke od svega? Posebno što se sve ovo odvijalo uz otvorenu asistenciju najviših službenika ambasada u regionu. Postoji li svest za koliko smo svi mi u regionu unazađeni u ostvarivanju svojih prava od strane vladajućih režima koji su svakako bili svesni odnosa aktuelne vlasti u Beogradu prema nama? Treba li posebno naglašavati da smo izloženi besomučnoj krađi kadrova od strane lokalnih nacionalnih partija, koje koriste svaku priliku, posebno ovakve, da nam preuzmu ljude koji vrede? I dokle nas može odvesti praksa da svaka nova politička garnitura u Srbiji selektuje predstavnike Srba u regionu prema njihovoj političkoj podobnosti?

Želim posebno da naglasim da je u ovoj fazi razvoja srpskog nacionalnog korpusa u regionu potrebna upravo ova premisa, definišem – organizovana, svrsishodna i sistematska podrška koju će nam aktuelni Beograd pružiti – presudna je za uspeh svih naših zalaganja i pokrenutih inicijativa.

Primetno je da, nezavisno od uloženog truda i osvojenih pozicija u strukturama vlasti sa kojih se može efikasno politički delovati, Srbi iz skoro svih zemalja u regionu mnogo teže u praksi ostvaruju svoja nacionalna prava od drugih naroda. Jasno je šta nedostaje. Ni jedna od država u regionu neće nas onemogućiti da otvorimo svoju televiziju, ali da bi ista poslužila svrsi potreban je obrazovni, kulturni, istorijski i verski program u čijoj su proizvodnji učestvovali eminentni srpski stručnjaci iz različitih oblasti. Takve programe poseduje isključivo Javni servis Srbije, ali na žalost, Srbima iz dijaspore i regiona isti nisu dostupni bez obzira što nisu komercijalne prirode. Srbi na svojim medijima emituju pozdrave i čestitke, dok srpsko nacionalno tv stvaralaštvo leži u mračnim depoima. Zar širenje srpske kulture i upoznavanje regiona sa našom nacionalnom baštinom nije u opštem nacionalnom interesu? Problem održivog razvoja srpskih institucija koji je nemoguć bez pomoći iz Beograda zajednički je imenitelj za sve Srbe u regionu.

VERA, UDŽBENICI, DRŽAVLJANSTVO

Zbog aktuelnog crkvenog spora u Makedoniji i dalje smo uskraćeni za pravo slobode veroispovesti, što veoma otežava borbu za ostanak i opstanak srpskog naroda. U isto vreme izborili smo se za besplatne udžbenike na srpskom jeziku, ali, iako redovno imamo inicijativu o formiranju zajedničke komisije koja će razmotriti sadržinu istih to ide veoma teško, uostalom i zbog nedostatka kvalitetnih i stručnih kadrova kao i ignorantskog odnosa kako domicilnih tako i matičnih srpskih institucija. Posebno je alarmantna situacija kada su u pitanju udžbenici iz istorije. U toku je unifikacija nastavnog programa Makedonije i Albanije, Hrvatske i Makedonije. Nacionalromantičarska istorija novostvorenih država piše svoje hvalospeve u kojima se Srbi predstavljaju na najgori mogući način, sistematski se menja kod percepcije našeg naroda za buduća pokoljenja.

Naš narod je s ogromnom radošću prošle godine primio najavu prethodne vlade da će Srbima iz regiona biti omogućeno da lakše dođu do srpskog državljanstva. Pokazalo se, međutim, da je u pitanju predizborni trik – usvojena je samo odluka da se ne naplaćuju administrativne takse prilikom podnošenja zahteva, dok sama procedura, koja je u stvari najveći problem, ni na koji način ni do danas nije liberalizovana. U isto vreme zemlje članice EU Mađarska i Bugarska dele državljanstvo svima, pa i našim sunarodnicima, samo na osnovu potvrde o lojalnosti. Sa žaljenjem konstatujem da ogroman broj Srba iz Makedonije, pored makedonskog, ima i bugarsko državljanstvo, a da se broj srpskih državljana među žiteljima Makedonije smenom generacija drastično smanjuje.

Isto tako veliki je broj i Makedonaca koji nam se obraćaju sa željom da postanu srpski državljani. Zaista, ovakav ignorantski odnos prema pomenutom pitanju nikome nije od koristi.

Isto tako, država Srbija mora široko da otvori svoja vrata za javne i kulturne stvaraoce, Srbe iz regiona, uključi ih u državne projekte i pospeši saradnju. To će rezultirati novom energijom izvornog srpstva koja će se ulivati u Srbe iz regiona, posebno u mlade naraštaje, vraćajući ih osnovnim nacionalnim i duhovnim vrednostima.

Ni na sekund ne smemo ispustiti iz vida da je u skoro svim zemljama regiona na delu zatiranje zajedničkih kulturnih i istorijskih vrednosti i promovisanje isključivo svojih. Suočeni smo sa surovom otimačinom kulturnog nasleđa, prekrajanjem istorije, marginalizacijom tradicionalnih vrednosti i zatiranjem tragova našeg bivstvovanja na ovim prostorima. Realizacija projekta o zaštiti i uređenju Spomen kosturnice Zebrnjak povodom obeležavanje stogodišnjice Kumanovske bitke primer je kako Srbija treba da se uključi u zaštitu svog kulturnog nasleđa u regionu. O našoj zasluzi u svemu tome ne želim da govorim, ali želim da pošaljem jasnu poruku: spremni smo i za druge inicijative koje možemo dovesti do faze konkretne realizacije, a, uz Božju pomoć i saradnju sa nadležnim institucijama srpske i makedonske države, možemo još jedan deo srpskog kulturno istorijskog nasleđa u Makedoniji da sačuvamo za buduća pokoljenja.

SUNARODNICI DRUGOG REDA

Drage dame i uvažena gospodo,

Mi Srbi iz regiona dajemo značajan doprinos evropskim integracijama i regionalnoj saradnji i stabilnosti, ali zbog toga niti hoćemo niti želimo biti kolateralna šteta u tim procesima. Naprotiv. Molim državu Srbiju da se prema nama ne odnosi kao prema svojim sunarodnicima drugog reda, već da nam pomogne da postanemo ravnopravni i aktivni subjekat u zajedničkoj borbi za prosperitet i budućnost našeg naroda.

U ime Srba iz Makedonije zahvaljujem vam se.

Govor predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji na Javnom slušanju o političkim i drugim pravima srpskog naroda u regionu 14. februara u Domu Narodne skupštine

Autor je predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji

 

 

 

blank 

 

 

 

 

 

 

 


Наш Бр. ________________  Датум: ___________ 201__ год.     Ваш Бр. _______________

 

ДО

 

Предмет: Известување 

            На ден 17.04.2011 година (недела), во Општина Старо Нагоричане се одржа традиционална Мотокрос трка "ЗАБЕЛ 2011" во организација на Градоначалникот на општина Старо Нагоричане, Мотоциклистичка федерација на Македонија и мото-крос клуботВардарод Скопје.

            Трката беше организирана на стаза направена по европски стандарди на м.в. Забел во Старо Нагоричане. Учествуваа познати имиња во мотокрос напреварувањата од нашата земја, Косово и  Бугарија.

            Трката помина во возбудлива атмосфера со голем број на посетители и гледачи кои беа воодушевени од натпреварувачите.

На патеката Забел во близина на Старо Нагоричане, по одлично време за возење се одржа првата трка од македонскиот шампионат во мотокрос. Бројната публика имаше можност да ужива во вкупно пет трки, класите МХ1 и МХ2 возеа во една дивизија (две трки), натпреварувачите во класата МХ3 која не се бодува за домашното првенство ги видовме еднаш, а две трки се возеше и во класата МХ85.

Вниманието на публиката го привлекоа младите Зак и Блек Скот, кои по потекло се од Јужна Африка, а настапија на трката како членови на МК Вардар од Скопје. Публиката со смеење и аплауз ги проследи бројните падови на шест годишниот Зак, кој и покрај се ги заврши двете трки.

 

            На трката по класи Ви ги прикажуваме победниците:

 

            MX-85
1.Фетија Елези MK Vardar Kawasaki 25+25
2.Блек Скот MK Vardar KTM 22+22
3.Зак Скот MK Vardar KTM 20+20

MX-2
1.Никола Гулевски MK Pelister Suzuki 25+25
2.Драган Ванов MK Moto Veles KTM 20+22
3.Емин Халили MK Shar Tetovo Kawasaki 22+20
4.Стефан Денковски MK Vardar Kawasaki 18+18

MX-1
1.Гоце Томовски MK Gogo Honda 25+25
2.Јован Јовановски MK Motostars Suzuki 22+22
3.Миодраг Станкович MK Motostars Kawasaki 20+20
4.Игор Спиров MK Gogo Honda 18+18

MX-3 (Хоби)
1.Борче Стојановски MK Motostars Suzuki 25
2.Ѓоре Караколев MK Moto Veles KTM 22
3.Глен Скот MK Vardar Kawasaki 20
4.Сашко Ванов MK Moto Veles Suzuki 18
5.Диме Цветков MK Vardar Kawasaki 16

 

 Со почит,                                                                                    

изработил: Л.Д.                                                                                Градоначалник

 

  

Миодраг Јовановиќ, дипл.маш.инж 

Автор: InDesign™
Печати PDF

glas_rusije_logo12

Глас Русијe

на српском језику

Међународни радио

Србија

Глас Америке

на српском језику

2010 © InDesign™. Сите права се задржани.