Serbian English Macedonian Russian
Oct 16

ПОПИС У МАКЕДОНИЈИ ЈЕ ПРИОРИТЕТ

  

blanck

 

popis slika 250

 

logo - s.media

 

Од 1. до 15. априла попис становништва надгледаће ОЕБС. Наставу на српском језику у Македонији учи 333 ђака. Боље и лакше сарађујемо са црквеним врхом него са државним званичницима Србије.


Када је 16. марта 1992. године формирана Демократска партија Срба у Македонији (ДПСМ), руководство и чланство зацртали су три приоритетна задатка: да Срби у новој држави сачувају своје национално ткиво, да успоставе механизме за ефикасну одбрану свог националног достојанства и да институционално потврде своје вишевековно присуство на овим просторима. И све то у условима најагресивнијег наметања синдрома колективне кривице од одговорности од којег су пре свега, поред грађана Србије, највише страдали Срби у земљама из непосредног окружења.

Изостављени из Устава, Срби у Македонији имали су само обавезе, али не и права. Доласком новог руководства покренути су процеси који су интензивном политичком борбом и вештом употребом притисака на власт усмерени ка учвршћивању фундамента, односно основног постулата за изградњу квалитативно нове позиције Срба у Македонији.

Отклоњена је већина институционалних препрека, равноправност Срба са осталим грађанима Македоније потврђена је Уставом РМ, омогућено је одржавање наставе на српском језику и уживање свих права, осим слободе вероисповести. Колико год то невероватно звучало, Срби у Македонији још увек немају права да се венчавају, крштавају и сахрањују по обичајима и уз присуство свештенства Српске православне цркве (СПЦ)!

Не зна се чак ни тачан број наших сународника који живе у овој бившој југословенској републици. Овај податак биће познат у наредном периоду, по завршетку пописа становништва, који ће бити одржан од 1. до 15. априла идуће године.

О актуелним политичким питањима, али и о начинима борбе за остваривање права Срба у Македонији, за С медиа портал говори Иван Стоилковић, председник ДПСМ и посланик у Собрању.

- У условима када је српски народ носио терет колективне одговорности за догађаје у претходној Југославији, главна мисија ДПСМ била је да одбрани национално достојанство и да потврди наше вишевековно присуство у Македонији. У тим условима задатак није био нимало лак, поготово што је изостала очекивана подршка из Србије. Без обзира на то, ми данас можемо да се похвалимо чињеницом да је 27. јануар, дан Светог Саве, државни празник у земљи у којој живимо. Држава која не прихвата Српску православну цркву прихватила је да личност првог српског патријарха буде национални празник Срба у Македонији! Сада континуирано и интензивно радимо на реализацији политичких захтева, односно питања гарантованих места за Србе у изборном законику Македоније – најављује председник ДПСМ.

Срби нису диносауруси

По неким подацима, у Македонији живи тек 30.000 Срба. Да ли ова бројка одговара стварном стању на терену?

- По попису из 1994. године у Македонији је било 45.000 Срба, што је чинило три одсто укупног становништва. Ми, као партија, довели смо тада у сумњу исправност пописних резултата, на шта смо имали апсолутно право, јер у то време нисмо имали нашег представника у пописној комисији. Од 1994. до 2002, према званичним подацима Министарства унутрашњих послова, 17.000 Срба добило је држављанство на лични захтев. Када скупите 45.000 и 17.000, онда резултат сигурно није 36.000.

Дакле, српска заједница у Македонији је двоструко већа него што се мисли?

- По последњим резултатима пописа из 2002. године, Срба је у Македонији било 36.000, односно свега 1,7 одсто. Кад сам питао директора Завода за статистику како је то могуће, јер се промене у демографији рачунају у промилима а не у десетинама процената, он је одговорио: „Па, нестајете!“. Рекао сам му: „Нисмо ми диносауруси, па да нестанемо!“. Инсистирао сам на логичном и конкретном одговору, али га још нисам добио.

Који је био интерес државе да статистички смањи број Срба и у чију корист?

- У том тренутку, државна пописна комисија имала је државни задатак да оправда резултате рата у Македонији. Раније је Албанаца било око17-18 одсто, а после тог пописа морало је да их буде више од 20 одсто. На том попису нисмо били оштећени само ми Срби, већ и припадници других делова народа који живе у Македонији, а пре свега оштећен је македонски народ.

Да ли ћете на идућем попису успети да обезбедите место у државној пописној комисији?

- То је један од наших кључних захтева. Тако ћемо имати увид у пописне активности и, што је јако важно, имаћемо увид на локалу, у општинама на северу Македоније. Већ вршимо снажне притиске да наше људе делегирамо у пописне комисије; њих чини државна администрација, а у њој смо заступљени на адекватан начин. Тако ћемо моћи да проценимо и начин спровођења пописа и валидност резултата.

Верујете ли да је то довољно да се спречи стварање лажне демографске слике?

- Представник турске мањине и ја затражили смо међународни мониторинг на попису, јер смо на претходном попису највише били оштећени ми и Турци. Имамо шансе да добијемо то што смо тражили. Министарство правде је позвало ОЕБС да спроводи неку врсту лајт мониторинга, и очекујемо да пописни резултати могу да буду исправни, али на досадашњем искуству то не би могло унапред да се потврди, јер су Албанци већ изашли са претпоставком да ако их на овом попису не буде 30 одсто, резултати неће бити валидни. У тој причи кључни фактори и даље ће бити исти.

Висока цена дебакла националне политике

Како је Македонија дочекала измену текста Резолуције о Косову?

- У Македонији је измена текста Резолуције дочекана с’ великим олакшањем. Подсетићу да Македонија носи терет признавања косовске независности, она је то морала да уради под притиском пре свега Америке, а упркос вољи сопственог становништва. Иако смо дуго имали консултације пред Генералну скупштину УН, и издејствовали да ако Македонија већ не гласа за Резолуцију бар буде уздржана, одједном се појавио поприлично измењен текст Резолуције. Тада је дошло до олакшања, чуло се: „Аха, ми смо ипак били у праву! Нисмо нарушили наше стратешко партнерство са великим силама, а и Србија иде лагано ка том путу“. Ми који смо дуго и предуго заступали тврду националну причу нашли смо се у раскораку када је у питању одбрана српских националних интереса у Македонији.

Да ли ће се таква, по многима неоправдана флексибилност државне политике Србије поводом Косова, негативно одразити и на попис у Македонији? Може ли, последично, измена текста Резолуције да изазове бројчану демографску осеку Срба?

- Верујем да ће се то одразити и на наше политичке активности и на пописне резултате. Све оно што је основна претпоставка за националну политику и за позитивно национално изјашњавање, Србима је у овом тренутку ускраћено. Поред светске економске кризе чије су последице јасно видљиве, нама се догодио и дебакл националне политике на свим нивоима везан за све очигледније отимање територије, супротно међународном праву, за положај и статус наших грађана који живе на Косову и Метохији. Стога, без обзира на оптимистичке процене које прште са свих страна, морам рећи да сам песимиста. Знам да ова изјава није политичке природе, јер бих у супротном морао да будем оптимиста.

Присуство СПЦ неопходно за очување идентитета

Успели сте да вратите српски језик у школе. Колико ђака у Македонији похађа наставу на матерњем језику?

- И ове године, као и пре скоро једне деценије, свега 333 ученика учи школу на српском језику. Вероватно би се више родитеља определило да упише децу да се школују на матерњем језику, да су били обезбеђени уџбеници. Деца која су пратила наставу на српском језику нису имала из чега да уче, па смо им доносили уџбенике из Србије. Од прошле године договарамо са државним властима да и књиге на српском језику буду бесплатне за ђаке, као што је то случај са књигама на македонском језику. Договор је направљен, али је искрсао проблем са издавачима. Њима је, наравно, исплативије да најпре одштампају 30.000 уџбеника на македонском, па да тек онда штампају десет пута мањи тираж на српском језику. Због тога ђаци који уче на српском још нису добили своје комплете књига, али ће и то бити решено, најкасније до половине октобра. Као политички успех бележимо и увођење српског језика за службени језик у општинама Куманово и Старо Нагоричане.

Грађани Србије су у неверици примили вест да њихови сународници који живе у Македонији немају право да се крсте, венчавају и сахрањују по српским православним обичајима. Да ли сте затражили помоћ СПЦ и да какав је став државног врха Србије о том проблему?

- Боље и лакше сарађујемо са црквеним врхом. Када имате проблем са образовањем и са слободом вероисповести, онда вам је угрожен језик, угрожен вам је идентитет. Претходно руководство партије и невладиних организација није предузимало никакве акције поводом слободе вероисповести, па нам се у једном тренутку догодило да су људи који су били уз СПЦ били на неки начин прогањани. Али, нисмо хтели да подлегнемо притисцима, нити да се одрекнемо наше цркве. Поднели смо захтев за амнестију владике Јована, имали смо низ акција за подршку његовим активностима у Македонији, и тако смо изградили поверење са СПЦ које нам је врло драгоцено. Улога политичара није да се меша у црквена питања него да ствара амбијент и простор у коме ће заинтересоване стране што пре пронаћи решење, а наш ангажман везан је за убрзавање тог процеса, јер је нама црквено присуство неопходно у борби за очување идентитета.

Да ли постоји алтернативни начин да се овај посао убрза?

- Постоје различити начини да овај проблем почне да се решава. На пример, формирањем црквених општина тамо где живе Срби, али се људи плаше да започну посао чији је исход неизвестан. Ми немамо ни економски ни политички инструмент да заштитимо људе који би евентуално могли да имају проблема у смислу губитка посла или других врста притисака који би им се догађали ако се прихвате овог посла.

Председник ДПСМ сматра да би Срби у Македонији могли брже и лакше да остваре своја права уколико би наши амбасадори приљежније приступали својим задацима:

- Имали смо Бисерку Матић која је третирана као мајка Србима у Македонији и стрпљиво, заједно са нама, градила српски национални интерес и заступала српске националне циљеве у Македонији. После ње је дошао амбасадор који се и није нешто посебно мешао у свој посао, а сада имамо амбасадора који се меша у све и свашта и из нама непознатих разлога покушава да сруши све што је изграђено. У таквим условима ми би требало да се боримо за српске националне интересе. Па зар није очигледно да је политика према нама у Македонији прожета индивидуалним приступом и да не зависи много од државне политике која је годинама иста?


Председник ДПСМ сматра да би Срби у Македонији могли брже и лакше да остваре своја права уколико би наши амбасадори приљежније приступали својим задацима:

- Имали смо Бисерку Матић која је третирана као мајка Србима у Македонији и стрпљиво, заједно са нама, градила српски национални интерес и заступала српске националне циљеве у Македонији. После ње је дошао амбасадор који се и није нешто посебно мешао у свој посао, а сада имамо амбасадора који се меша у све и свашта и из нама непознатих разлога покушава да сруши све што је изграђено. У таквим условима ми би требало да се боримо за српске националне интересе. Па зар није очигледно да је политика према нама у Македонији прожета индивидуалним приступом и да не зависи много од државне политике која је годинама иста?

 


С. Молдован


16. 10. 2010.
blanck
Автор: InDesign™
Печати PDF

glas_rusije_logo12

Глас Русијe

на српском језику

Међународни радио

Србија

Глас Америке

на српском језику

2010 © InDesign™. Сите права се задржани.