Serbian English Macedonian Russian
Jul 29

ПРАВА СРБА У РЕГИОНУ

 ceda antic naslovna

blanck


logo - politika

Аутори извештаја дошли су до закључка да српски народ у државама региона данас углавном ужива мања права него пре годину дана

Напредни клуб је управо довршио овогодишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону. Реч је o легитимним и међународно признатим политичким правима два милиона грађана који од давнина живе у осам државаБалкана и Средње Европе. Словом Устава из 2006. године Република Србија, као матична држава српске нације, има обавезу да се, поштујући међународне законе, стара о политичким правима ових људи.

Аутори извештаја Напредног клуба дошли су до закључка да српски народ у државама региона данас углавном ужива мања права него пре годину дана.

Упркос чињеници да је Република Србија прошле године донела Закон о дијаспори и српском народу у региону, баш као што је влада започела процес израде стратегије политике према српском народу у дијаспори и региону, политика према српском народу није постала сталнија, искренија ни промишљенија. Српски народ у региону ужива мање пажње власти него ионако запостављена дијаспора. Неједнак однос званичне Србије према српском народу у дијаспори и националним мањинама у Србији продубљен је током протекле године. Рецимо, у државном буџету за 2010. повећана су давања одређена за програме националних мањина у Србији, а умањене исте ставке за нашу дијаспору и посебно за српски народ у региону.

Политика Републике Србије често је запостављала, а понекад и деловала противно интересима заштите права српског народа у Републици Српској. Добар пример је невешта и неодговарајућа политика изражена приликом доношења Истанбулске декларације и Декларације о осуди злочина у Сребреници. Србија није реаговала када је иницијативом босанског дипломате (!) пред Судом у Стразбуру у суштини оспорена равноправност српског народа приликом избора председништва Босне и Херцеговине. Србија није реаговала у спору око Eлектропреноса БиХ, баш као што ништа није предузела поводом претњи и малтретирања грађана српске националности у области североисточне Босне, претњи упућених српским политичарима изабраним у установе БиХ...

Република Србија није адекватно реаговала на најаве, које је изрекао одлазећи председник Хрватске Стјепан Месић, да би Хрватска војска могла да окупира Републику Српску. Такође, упркос објављеном побољшању односа Београда и Загреба, још увек није остварена одредба Ердутског споразума којом би Заједничко веће општина Источне Славоније постало нешто више од невладине организације. Србима је оспорено право на језик у државним установама и појединим општинама, противно законима и супротно таквом праву омогућеном Хрватима у Србији – рецимо у Суботици. Да не спомињемо обећане па укинуте аутономне котаре Книн и Глина или статус српског народа у Уставу Хрватске. Враћање станарског права припадницима српског народа није остварено мада је најављено приликом недавне посете председника Хрватске Београду.

У Црној Гори српски народ још не ужива пуна национална права. Програми српског народа нису финансирани сразмерно његовој заступљености у становништву државе. Питање права на двоструко држављанство још није решено. Србија није водила активну, модерној европској држави примерену, политику према српском народу у Црној Гори, али је пружила згодан изговор црногорском режиму да је оптужи за помоћ уједињеној опозицији и тако од ње одврати бираче Муслимане и Бошњаке.

У Словенији српски народ представља највећу мањинску етничку заједницу, али нема статус националне мањине. Током протекле године Срби су добили одређена права, пре свега кад је реч о информисању. У великој мери је решено питање 25.000 становника Словеније који су после 1991. године избрисани из држављанства или им је одузет статус који им је омогућавао боравак. У Македонији је статус српског народа донекле побољшан. Право на слободу вероисповести истина још увек није омогућено. Ипак, добили су право коришћења српског језика у установама – од великог значаја је стицање тог права у општини Куманово. Такође, македонска држава је прихватила знатно веће финансијске обавезе према српској националној мањини. Нешто боље стање је у Мађарској и Албанији. Ипак, после победе деснице на недавним изборима у Мађарској прошлогодишњи недостаци положаја малобројне српске заједнице у овој држави прете да се повећају. Само прилике у којима се налази малобројни српски народ у Румунији могу бити оцењене као потпуно повољне, исто као и прошле године.

Званична Србија, која се током протекле године суочила с дебаклом своје политике према Косову и Метохији, те врло непријатном интернационализацијом статуса АП Војводине и Новог Пазара, у међувремену је углавном занемаривала своје обавезе према српском народу у региону.

Чедомир Антић

29.07.2010

blanck
Автор: InDesign™
Печати PDF

glas_rusije_logo12

Глас Русијe

на српском језику

Међународни радио

Србија

Глас Америке

на српском језику

2010 © InDesign™. Сите права се задржани.