Serbian English Macedonian Russian
Apr 27

О НАМА

blanko belo za tekst

Демократска Партија Срба у Македонији формирана је 16.  марта 1992. године.

Први председник партије био је господин Бора Ристић, након његове смене на ту функцију долази господин Драгиша Милетић.

15. децембра 2001. године, на  Трећем  Конгресу за председника Партије је изабран господин Иван Стоилковић.

На демократским парламентарним изборима 15. септембра 2002. године у коалицији са СДСМ, Демократска партија Срба у Македонији постала је парламентарна партија.

Усвајањем модерног програма, консолидацијом руководећих структура и реорганизацијом инфраструктуре Партија је обезбедила своје место у вишестраначком миљеу Македоније и за сва времена уградила припаднике дела српског народа у РМ у  македонску извршну власт.

05. 11. 2005. на III Конгресу Демократске партије Срба у Македонији за председника партије је поново изабран господин Иван Стоилковић, за заменика председника господин Драган Недељковић, а за генералног секретара господин Перивоје Ранић.

05. 07. 2006. ДПСМ на Парламентарним изборима остаје парламентарна партија у опозицији, која ипак успева путем Бадинтерове већине да остане важан политички чинилац у политичком животу РМ.

01. 06. 2008. на ванредним Парламентарним изборима у коалицији са ВМРО – ДПМНЕ, са аутентичним програмом за остваривање права загарантованих Уставом РМ, под слоганом „МАКЕДОНИЈА ЗНА, ЗНАМО И МИ“, ДПСМ поново успева да освоји посланички  мандат.

15. 11. 2009. на IV Конгресу Демократске партије Срба у Македонији за председника партије је поново изабран господин Иван Стоилковић, за заменика председника господин Драган Недељковић, а за генералног секретара господин Горан Стојковић.

У свом досадашњем деловању Партија је постигла огроман успех у политичком животу, као и висок степен успешности у остваривању права за очување националног, језичког, културног, верског и обичајног идентитета Срба у Македонији. Заслугом ДПСМ 27. јануар, Дан Светог Саве проглашен је за  национални празник Срба у Македонији, донешен је Закон о националним мањинама и отворена Агенција за остваривање права мањина. ДПСМ је иницијатор и интензивно се бори за промену Изборног законика којима ће селу српског народа у РМ обезбедити два загарантована посланичка места у Собрању Македоније.  У циљу конструктивног и свеобухватног  остваривања права Срба у Македонији партија подржава активности српских невладиних организација у Македонији стварајући политички амбијент за њихово несметано и плодотворно деловање.

Партија даје пуну поддршку држави Србији у очувању њеног суверенитета и интегритета, противи се кршењу међународног права и самопроглашеној нелегалној сецесији  Косова и Метохије.

 





blanko belo za tekst

 

OSNOVNI NA^ELA I PRINCIPI ZA ODR@LIV RAZVOJ NA DEMOKRATSKATA  PARTIJA NA SRBITE VO MAKEDONIJA

 

Uva`eni gosti i u~esnici na Kongresot, posebno sum sre}en {to mo`am da Ve pozdravam i da Vi posakam uspe{na rabota i prijatno drugaruvawe. ]e zboruvam krajno otvoreno i direktno. Zaedno }e napravime retrospektiva na srabotenoto i }e se soo~ime so site aspekti koi{to go opredeluvaat nivoto na na{iot uspeh. Ve molam toa da bide osnova za procenkata na ponatamo{nite dejstvuvawa koi denes }e gi predlo`am i za koi smetam deka se od su{testvena va`nost za vospostavuvawe na stabilen kontinuitet za na{iot nacionalen raste` vo Republika Makedonija. Svesen sum deka samo Partijata na koja op{tiot interes £ e nad poedine~niot mo`e da smeta na potpolna doverba na narodot koj{to go pretstavuva i so ~ija sila treba da se dvi`i napred.

            Po~ituvani delegati i gosti, sudbinata na srpskiot narod vo Makedonija }e bide uslovena od na{ata ume{nost da gi opredelime osnovnite na~ela na nacionalnata politika i da vospostavime edinstvo za nejzinoto ostvaruvawe. Malkumina od nas se za podelbi. Samo slo`no mo`eme da odgovorime na predizvikot na novoto vreme. Vo poslednite sto godini istorijata surovo si poigruva so nas Srbite, posebno so nas Srbite vo Makedonija. Ne postoi ni narod, ni partija, ni lider, koi na najdirekten na~in bile izlo`eni na edna bolna propaganda na del od politi~kata elita i realna zakana taa da se pretvori vo nacionalno ednoumie so site posledici koi toa gi nosi. I seto toa, bez ogled na toa {to u{te od ASNOM, osobeno denes, razvojot na makedonskata dr`avotvorna ideja ima najsilna poddr{ka, kako pri procesot na priznavawe, taka i pri vospostavuvaweto dobrososedski odnosi, tokmu od Srbite i Srbija.

            Iskrivenata slika na istoriskite nastani, kako osnova za satanizacija, pred s¢ iskrivenoto tolkuvawe na Balkanskite vojni, kako vo u~ebnicite, taka i vo enciklopedijata, koi se tretiraat kako osvojuva~ki, vo koi u~estvuvale i Srbi i Makedonci, a ne kako osloboditelni, se samo mal del od dirigiranite i ve{to plasiranite lagi koi uporno se forsiraat za nekoj da poveruva vo niv. Kako od tie pozicii nekoj mo`e da negira deka edinstveno na teritorijata koja toga{ bila oslobodena, sega postoi i funkcionira nezavisna i samostojna Republika Makedonija?! Toa se nepobitni istoriski fakti, toa nikoj ne mo`e da go promeni.

            Izlo`eni na site pritisoci koi mo`at da se primenat vrz lu|eto: mediumski, psiholo{ki, politi~ki, ekonomski i za `al so vnatre{na instalirana i instrumentalizirana poddr{ka na tie pritisoci, me|u ostanatoto i od nekoi srpski vesnici vo Republika Makedonija, koi intenzivno se zanimavale so nagrduvawe na Srbite za sopstvena smetka i koi, sekako, poradi svojata protivprirodna funkcija, zgasnaa, si postavivme sebesi, kako {to izgleda{e toga{, nevozmo`na cel. Da se izborime za jasna pozicija vo makedonskiot dr`aven identitet bez pridu{eno odrekuvawe od sopstvenata nacionalna pripadnost, svojata nacionalna politika i

 

 

sevkupnoto nacionalno bitie. I taa, so decenii nedostapna, cel uspeavme da ja ispolnime! I so toa ja prekinavme kontinuiranata nacionalna degradacija na Srbite vo Republika Makedonija i cvrsto gi zacementiravme temelite na na{iot iden napredok! Go zaprevme propa|aweto, sozdadovme ne{to, sega imame od kade da pojdeme. Sega, za prv pat vo Republika Makedonija, Srbite mo`at osnovano da se nadevaat za nivna zaedni~ka nacionalna idnina!

            Dr`aven praznik na Srbite vo Makedonija Sveti Sava, koj go obele`avme na veli~estven na~in, tokmu vo ovaa sala na po~etok na godinava, formiravme Agencija za ~ovekovi i malcinski prava, otvorivme pra{awe za promena na Izborniot zakon so koj }e se zdobieme so privilegirani uslovi za izleguvawe na izborite, odobruvawe za obnova na Zebrwak, za stogodi{ninata od Kumanovskata bitka i mnogu drugi ne{ta. Za seto ova makotrpno se izborivme, i vo sledniot period }e imame onolku uspeh kolku {to seto ova }e go ~uvame, unapreduvame i nadograduvame.

Vo istorijata i izvorite na antisrpsko raspolo`enie na politi~kata elita vo Republika Makedonija vo ovaa prilika nema da navleguvam, bidej}i za toa ne e nitu mesto, nitu vreme. Promoterite na antisrpska politika se tema za seriozna analiza i so niv naukata doprva }e se zanimava vo vremeto koe e pred nas. No, moram da naglasam, deka soo~eni so dirigiranoto propagirawe na antisrpstvo, so isklu~itelno lo{iot odnos na politi~kata elita kon srpskoto pra{awe, pa duri i so direkten fizi~ki napad vrz `ivotot na Pretsedatelot na partijata, kolku i da se trudevme, ne mo`evme nitu pove}e, nitu podobro.

So nas Srbite sekoga{ se mo`e so prijatelstvo i iskrena otvorenost, no nikoga{ ne se mo`elo so sila! Toa n£ ostanalo od predcite i tuka ni{to ne se promenilo do den dene{en i nikoga{ nema da se promeni. Zatoa, site nie ovde, imame pravo, zaedno da se ~uvstvuvame kako pobednici! Ne dozvolivme silnoto sozdavawe na anti-srpsko raspolo`enie da rezultira so anti-makedonsko raspolo`enie! Poradi toa {to Srbite i Makedoncite se dva prijatelski narodi koi se stremat da stanat del od golemoto semejstvo na evropskite narodi, a na{ata tatkovina Republika Makedonija i na{ata matica - tatkovina Republika Srbija odgovorno rabotat za nadminuvawe na dlabokite rani nastanati so nelegitimnoto priznavawe na Kosovo i Metohija, so nelegalnata demarkacija na granicite i so vospostavuvaweto diplomatski vrski so ovaa kvazi-tvorevina.

Ova e samo u{te eden vo nizata jasni pokazateli deka zlonamernite proekcii na odnosite pome|u Srbija i Makedonija se sprotivni so realnata sostojba i deka Srbite i Srbija ne se i nikoga{ nema da £ bidat neprijateli na Makedonija, duri ni koga Makedonija, postapuvaj}i sprotivno na me|unarodnoto pravo, nanesuva direktna {teta na nivnite dr`avni i nacionalni interesi. I toa e taa prakti~na manifestacija na dolgoro~nata dr`avna politika na Republika Srbija sprema Republika Makedonija, za koja, kako partija, sme pove}e od zaslu`ni! Taa zasluga nikoj ne mo`e da n£ ja odzeme.

Toa e onaa ispru`ena raka za koja govore{e Ministerot za nadvore{ni raboti na Srbija, Vuk Jeremi}, koj ne poseti vo maj ovaa godina i vo taa prilika naglasi, deka bi sakal sorabotkata da se odviva, citiram, vo ramki na najiskreni dobrososedski odnosi. Vo vrska so pozitivniot odnos na pretsedatelot na Republika Srbija, Boris Tadi}, i so

 

otvorenite simpatii na srpskiot narod sprema Makedoncite ne sakam da govoram. Tie se nepore~livi!

Najgolemiot pottik i zalog za tie odnosi sme tokmu nie i zatoa na{a sveta obvrska e ova neiscrpno i so nad~ove~ki napori steknato iskustvo da go stavime vo funkcija na neprekinata rabota za iznao|awe novi perspektivi vo odnosite pome|u dvata naroda i dvete dr`avi. Vreme e da udrime cvrst temel na novata idnina, ne samo za nas tuku i za novite generacii Srbi vo Makedonija. Bidej}i, dobroto na novite pokolenija na na{iot narod e na{ najva`en interes!

DPSM odamna se potvrdi kako partner podgotven da go prezeme sekoj vid odgovornost za razvojot na makedonsko - srpskite odnosi. Vo momentot koga odnosite pome|u Belgrad i Skopje po~naa da se popravaat, za {to na{iot pridones e neizmerliv, sleduva{e nov udar, definirawe na zaedni~kite granici so Kosovo i Metohija, po {to sleduva{e i odlukata za vospostavuvawe diplomatski odnosi pome|u Skopje i Pri{tina. So ova, DPSM e dovedena vo nevozmo`na pozicija; nejzinite intenzivni diplomatski zalagawa za preminuvawe na krizata se sosema obezvredneti i zloupotrebeni. Odnosite na Balkanot odnovo padnaa pod sakanoto nivo. Vo ~ij interes e toa? Vo srpski i makedonski sigurno ne!

Na ist na~in se zloupotrebeni i na{ite inicijativi za vospostavuvawe pozitiven ambient za re{avawe na drugoto otvoreno pra{awe, koe zna~ajno gi optovari odnosite pome|u na{ite narodi, u{te od 1967 godina, a koe e inaku vo apsolutna ingerencija na crkvata. Novata presuda protiv Vladika Jovan, ja stavi DPSM pome|u ~ekan i nakovalna. Na mnogu topliot priem na na{ata makedonska delegacija vo manastirot Prohor P~iwski, po povod obele`uvawe na Ilinden, za koj neposredno sme zaslu`ni, odgovoreno e so sudska odluka za istoto delo i toa po dve osloboditelni presudi! Ova slu~uvawe, ne samo {to gi namaluva {ansite crkvata kone~no da go re{i svojot problem i raskol, tuku i nam, Srbite koi `iveeme tuka, beskone~no ne oddale~uva od na{eto pravo na izrazuvawe sloboda na veroispovest, zagarantirano so zakon od strana na Evropskata unija i verifikuvano od Soedinetite amerikanski dr`avi.

Zarem ne e od istorisko zna~ewe za Makedonija i nejziniot iden demokratski razvoj, site nejzini gra|ani da gi u`ivaat svoite so zakon zagarantirani prava, na {to obvrzuva Ustavot na Republika Makedonija i Evropskata konvencija za ~ovekovi prava koja ja ratifikuvavme? Vo ovaa situacija, kakva smisla imaat na{ite ponatamo{ni napori i na{ata dobra volja za neprekinato sozdavawe pozitivna klima za MPC kone~no da pojde kon re{avaweto na svojot status? Sozdavaweto vaka seriozna bariera, sekako ne pridonesuva nitu za napredokot, nitu za integraciite vo evropskite i svetskite tekovi. Zarem politi~kite funkcii i statusot na trojcata Vladiki se pova`ni od preminuvaweto na pove}edeceniskiot raskol i me|unarodnoto priznavawe na Makedonskata pravoslavna crkva i ostvaruvaweto na pravoto na izrazuvawe sloboda na veroispovest na Srbite vo Makedonija? Zatoa otvoreno se pra{uvame, na koi sili vo zemjata i nadvor od nea, ne im odgovaraat dobri sevkupni me|udr`avni odnosi i kone~no razre{uvawe na crkovniot spor? Vreme e da nadvladee razumot i slo`no da trgneme vo zaedni~ka idnina.

Vo isto vreme, makedonskiot narod u`iva silna poddr{ka od DPSM vo procesot na re{avaweto na problemite so imeto na dr`avata. Otvoreno ja iska`uvame na{ata

 

podgotvenost na sekakov na~in da pridoneseme za iznao|aweto kompromisno re{enie koe }e bide vo interes na dvete strani vo pregovorite. Tuka nikoga{ ne sme se kolebale, sekoga{ sme bile na stranata na makedonskiot narod i taka }e ostane zasekoga{¡!

Uva`eni gosti i u~esnici na Kongresot, DPSM se potvrdi kako kredibilna i odgovorna partija, koja gi ispolnuva dogovorenite obvrski so cel ostvaruvawe na strate{kata cel na Republika Makedonija, pristapuvawe vo Evropskata unija. DPSM vo spomenatata situacija gleda mo`nost za popravawe na ekonomskata sostojba, ne samo na srpskoto naselenie vo Makedonija, tuku i otvorawe novi rabotni mesta i zgolemuvawe na vkupniot obem na investiciite. Maksimalno stavawe vo pogon na site raspolo`livi kapaciteti na vospostavenata me|usebna otvorenost i zajaknuvawe na ekonomskite vrski pome|u Republika Makedonija i Republika Srbija. Sevo ova pretstavuva zna~aen impuls vo zajaknuvaweto na regionalnite sorabotki, {to e zaedni~ki uslov na patot na strate{ki proklamiranite evropski integracii. DPSM so ova direktno se vklu~uva vo procesot na jaknewe na evropskata integracija i ~ekor po ~ekor na{ata partija prezema me|unarodna odgovornost. Da ne se zaboravi deka za dobivaweto pozitiven izve{taj od Evropskata komisija, za dve od osum zadadeni ben~marka najdirektno e zaslu`na Demokratskata partija na Srbite vo Makedonija: prvo pra{awe - povrzano so regionalnata sorabotka i stabilnost vo pogled na dobrososedskite odnosi, odnosno normalizacijata na odnosite so Srbija; i vtoro pra{awe - donesuvaweto Zakon i sozdavaweto Agencija za ~ovekovi i malcinski prava. I vo edniot i vo drugiot slu~aj, najdirektno e vtkaen na{iot neizmeren pridones.

Uva`eni gosti i u~esnici na Kongresot, Evropskata unija e na{a sudbina. Evropskata unija e na{ izbor i na{ prioritet. Evropskite integracii za nas ne pretstavuvaat deklarativna cel, tuku jasno definiran pat za sevkupen napredok na dr`avata. I zatoa treba da bideme slo`ni. Bidej}i samo slogata gradi snaga! A, samo slo`ni mo`eme da staneme del od golemoto semejstvo na evropskite narodi. Pravecot na ekonomskiot razvoj na zemjata, treba da se naso~i kon obezbeduvawe vnatre{na stabilnost i prosperitet, so vospostavuvawe silno makedonskoto stopanstvo i so postojano zgolemuvawe na negovata konkurentnost. Potreben e balansiran odnos so stopanstvata kako na zapadnite, taka i na isto~nite zemji. Neophodno e da se zajakne realnata ekonomija, zemjodelstvoto, energetikata i sektorot za uslugi i konstanto da se sozdava zdrav ekonomski ambient. Na gra|anite mora da im se obezbedat vistinski mo`nosti za dostoinstven `ivot, podobri {ansi za novi vrabotuvawa, kvalitetna socijalna i zdravstvena za{tita, posebno vo uslovi na svetska ekonomska kriza. Energijata treba da se naso~i kon zasiluvawe na pravnata dr`ava, bidej}i taa e najsigurno sredstvo vo borbata protiv site vidovi kriminal i korupcija. Toa e idninata, samo slo`no mo`eme da ja dostigneme.

Bidej}i postojat otvoreni nagovestuvawa za revizija na Ohridskiot ramkoven dogovor, po toj povod mora sosema jasno da uka`am deka na toj na~in se zagrozuva ne samo vnatre{nata politi~ka stabilnost, tuku i samite temeli na dr`avata. Ohridskiot dogovor e sostaven bez nas, no bez na{e u~estvo kako garancija na unitarniot karakter na Republika Makedonija, nema da bide vozmo`na negovata promena vo smisla na pretvorawe na Makedonija vo dvonacionalna dr`ava. Toa ne smeeme ni sebesi, a ni na Makedonija da £ go dopu{time.

 

A, koga se vo pra{awe na{ite odnosi so maticata, sakam da izrazam golemo zadovolstvo! Lu|eto koi denes ja vodat Srbija go uvidoa zna~eweto na Srbite vo regionot, i zatoa cvrsto veruvam deka noviot Zakon za dijasporata e presvrtnica vo na{ite odnosi, osobeno zatoa {to pravi jasna razlika pome|u Srbite vo opkru`uvaweto koi vo regionot `iveat kako avtohtono naselenie i dijasporata koja ja opfa}a srpskata politi~ka i ekonomska migracija {irum svetot. Toa se mnogu dobri osnovi za unapreduvawe na na{ite ponatamo{ni odnosi! Silnata, stabilna, demokratska i prosperitetna Srbija e garancija za ostvaruvaweto na pravata na Srbite, kako i vo site okolni dr`avi, taka i vo Makedonija.

Nacionalnata svest za potrebata od vospostavuvawe duhovni, kulturni i politi~ki vrski me|u Srbite, seedno kade da `iveat, treba i mora da ja ozna~i na{ata nacionalna politika. Edinstvoto i nacionalnata solidarnost so na{iot narod i poddr`uvaweto na negovite legitimni interesi se postojana moralna obvrska na site Srbi.

Poddr{kata na Dejtonskiot miroven dogovor kako garancija za za~uvuvawe i prosperitet na Republika Srpska e strate{ki interes za celokupniot srpski narod.

Postapkata koja Srbija ja inicira{e pred Me|unarodniot sud na pravda za legalnosta na ednostrano proglasenata nezavisnost na Kosovo i Metohija ve}e e vo tek. Srbija ne e osamena vo borbata za po~ituvawe na me|unarodnoto pravo! Na nejzina strana, na stranata na pravdata i na me|unarodnite zakoni e i cel front dr`avi koi do prvi dekemvri }e se vklu~at vo javnata rasprava za pra{aweto za nelegalnata postapka na privremenite organi na vlast na Kosovo i Metohija. Kvazi dr`avata Kosovo i onie koi ja poddr`uvaat nejzinata protivpravna secesija, naskoro }e se najdat vo situacija da imaat poludefinirana ili nedefinirana statusna sostojba, koja so odlukata na Me|unarodniot sud na pravda mo`e da trae do nedogled! Dr`avite koi go priznaa Kosovo, }e imaat moralna obvrska da ja povle~at svojata odluka i nie }e barame od na{ata Vlada da se odnesuva vo soglasnost so odlukata na Me|unarodniot sud na pravda, ne samo zatoa {to toa go nalaga moralot, tuku i zatoa {to ne sakame na{ata dr`ava, Republika Makedonija, da zaglavi vo procepot nare~en Kosovo - „status quo# i so toa sebesi }e se izlo`i na neprekina opasnost da stane `rtva na nekoi novi „nelegalni# podelbi na kartata vo regionot.

Uva`eni gosti i u~esnici na Kongresot, patriotizmot kako qubov sprema srpstvoto i borbata za na{ite legitimni nacionalni i gra|anski interesi vo evropska, prosperitetna i demokratska Makedonija, vo potpolnost se soglasni so op{tite sovremeni vrednosti i na~ela na me|unarodnoto pravo. Golemo e srpskoto srce, golema e srpskata du{a! Mesto vo niv ima za site koi n¢ po~ituvaat i za site koi se iskreni so nas! Vi posakuvam dobro zdravje, uspeh i zaedni{tvo vo rabotata koja n£ pretstoi! Samo slo`no mo`eme napred!

 

 

Skopje,15.11.2009.                                    Demokratska partija na Srbite vo Makedonija

                                                                    Ivan Stoilkovi} na  zasedanieto na IV Konges

 

 

 

 

Автор: InDesign™
Печати PDF

glas_rusije_logo12

Глас Русијe

на српском језику

Међународни радио

Србија

Глас Америке

на српском језику

2010 © InDesign™. Сите права се задржани.